Moj djed ima trgovinu s glinenim posuđem. Sve posuđe izrađuje u svojoj radionici iza trgovine. Ja mu često pomažem. On me uči kako se radi posuđe. Često govori kako ću ja jednoga dana preuzeti tu trgovinu.

Trgovina nije velika, ali je lijepo uređena. Sve što je unutra napravio je moj djed i njegov tata. Njegov tata je bio moj pradjed. On je prvi započeo izradu glinenog posuđa. Otputovao je u daleki grad koji se zove Pariz. Uvijek je pričao o tom gradu. Tamo je išao u školu izrade glinenog posuđa. Kada je završio školu, vratio se u naše selo. Tamo je izrađivao glineno posuđe.

Na početku je to radio samo za obitelj. Onda mu se to jako svidjelo. Stalno je radio neke tanjure, šalice, vaze i razne posude. Imali su toliko posuđa da su ga svima dijelili. Kada je vidio da se svima sviđa, odlučio je otvoriti trgovinu. Napravio je stalaže na koje je složio posuđe koje je izradio. Vani je napravio natpis: "Glineno posuđe!”.

Moj djed je tada bio mali dječak, baš kao ja sada. U početku se igrao s posuđem, a kasnije je naučio kako se izrađuje i pomagao u trgovini. On nije morao ići u školu za izradu posuđa; sve ga je naučio njegov tata, baš kao što i mene uči moj djed.

On uvijek pazi da je trgovina čista. Stalno je ponavljao: “Ljudi žele kupiti tanjure, a ne prašinu!” Svako jutro sve izbriše i uglanca. Malo po malo, i ja sam postao kao on. Čim bi primijetio malo prašine u trgovini, odmah bi je obrisao. Kada bi se dio posuđa prodao, odmah bismo na police stavili novo posuđe. Uvijek imamo zalihe. Djed je govorio: “S prazne stalaže, nitko ništa neće kupiti!” Bio je dobar trgovac. Rijetko tko bi izašao iz trgovine a da nije ništa kupio.

Kada bi netko krenuo prema vratima, a da nije ništa kupio, djed bi mu na brzinu nešto utrpao i rekao da je to poklon. Tako su svi koji su prolazili pored trgovine mislili da se kod njega puno kupuje. Djed je opet govorio: “Kad ljudi vide da drugi kupuju, i oni će kupovati!”.

Dugo vremena mi je trebalo da shvatim te djedove priče. No, na kraju sam shvatio da je bio u pravu. Kroz sve te godine naučio je kako prodavati. Kada bi nam ponestalo zaliha, bilo je vrijeme za izradu. Uzeli bi velike kante i krenuli po glinu. Glina je posebna vrsta zemlje, koja je mokra i masna. Zapravo je poput plastelina, samo je malo prljava.


Za nastavak priče, instalirajte mobilnu aplikaciju.

Slijedeća priča: Rak i Kamen