Ušli smo u trgovinu s igračkama. Unutra su pokretne stepenice. Jako se volim voziti pokretnim stepenicama. Kada sam bila mala, tata me učio kako se na njih popeti i kako sići. To je baš bilo zabavno. Kada dođem blizu, onda stanem, dignem jednu nogu i stavim je na stepenicu koja izlazi iz poda. Onda se brzo naslonim na tu nogu i dignem nogu koja je ostala iza. Tada sam na pokretnim stepenicama. Sići s njih je još lakše. Samo dignem nogu, kada stepenice dođu do kraja, onda nastavim hodati. Tata me to naučio. On je jako dizao nogu u zrak, pa je to izgledalo smiješno. Htio je da mi bude zabavno. Pomoglo je, tako sam lakše naučila.

U ovoj trgovini imaju tri kata s igračkama. Nikada ih nisam vidjela toliko. Prijateljica Iva iz vrtića ima rođendan. Tražimo poklon za nju. Ona uskoro kreće u školu. Mama kaže da tražimo pernicu za nju. Ja izvana gledam da li je lijepa, a mama gleda što ima unutra. Mi smo dobar tim za traženje poklona. Nakon što smo ih pregledali sve, odlučile smo se za jednu. Mislila sam i sebi odabrati jednu igračku. No, toliko sam se umorila biranjem poklona da nemam više snage. Jedva čekam da se vratimo kući. Vraćamo se kući i vozim se tramvajem. To mi je najdraži dio odlaska u centar grada.

Sljedeći dan, nakon vrtića, idemo u igraonicu. Tamo Iva slavi rođendan. Vrijeme je brzo prošlo. Mama je došla po mene u vrtić i krećemo u igraonicu. Jako sam uzbuđena. Volim igraonice, pogotovo nove. Tamo bude baš zabavno.

Upravo smo stigli. Ulazimo u igraonicu. Ona se zove "Skriveno blago". Vidim da su neka djeca već stigla. Većinu poznajem iz vrtića, no ima i nekih koje nikad nisam vidjela. Dali smo Ivi vrećicu s poklonom. Unutra je pernica i čestitka za rođendan koju sam sama nacrtala. Uvijek nacrtam neku čestitku. Mama kaže da je to lijepo. Iva je uzela vrećicu s poklonom i dala ju mami. Nema sada vremena gledati poklon.

Što prije trebamo ući u igraonicu. S ulaza se vidi gusarski brod. Svi smo jako uzbuđeni. Ulazimo jedan po jedan. Na ulazu, zalijepe nam naljepnicu na majicu ili haljinu. Na tu naljepnicu napišu naše ime. Tako je tetama koje paze na nas lakše. Uvijek znaju kako se zovemo. Ako netko slučajno plače, onda znaju čijeg roditelja trebaju pozvati.


Za nastavak priče, instalirajte mobilnu aplikaciju.

Slijedeća priča: Zmaj Koji je Ostao Bez Vatre