Na početku šume stoji visoko drvo. Njegov korijen je razgranat i snažan. U samom korijenu ima jedna malena rupa. Unutra živi mali zeko. Smjestio se on tu već neko vrijeme. Taj maleni zeko ima velike uši. Toliko su velike da ih mora skroz spustiti kada ulazi u svoju kućicu. Unutra je prostrano, lijepo i udobno. Voli on biti unutra. Tamo je siguran.

Šuma je puna zvukova koje zeko jako dobro čuje. On je mlad zeko i većinu zvukova ne poznaje. Čim nešto čuje, on se uplaši i pobjegne u svoju kuću. Čeka neko vrijeme da opasnost prođe. Zatim, prvo proviri i osluškuje. Kada nema novih zvukova, onda polako izađe.

U blizini je jedna livada. Tamo raste ukusna trava, baš onakva kakvu zeko voli. Ide on tamo često. Tada podigne uši što više u zrak dok jede travu i osluškuje ima li kakve opasnosti. Kada nešto čuje, brzo pojuri prema svojoj kućici, spusti uši i brzo uđe. To radi cijele dane - jede, juri i skriva se.

Kada dođe noć, bude toliko umoran da odmah zaspi. Uvijek spava tako da mu je jedno uho blizu ulaza u njegovu kuću i osluškuje zvukove čak i dok spava. Kada je noću bučno u šumi, tada se baš i ne naspava. Ima noći kada je potpuno mirno i bez zvukova. Tada se baš dobro naspava, pa sljedeći dan bude posebno raspoložen i sretan.

Uživao je on u ukusnoj travi i trčkarao okolo. Bilo mu je lijepo u njegovoj kućici; volio ju je jako. Nikako se nije mogao naviknuti na toliko zvukova. Zvukovi su dolazili sa svih strana: s livade, iz šume, s neba i iz podzemlja. Pošto nije znao tko ili što ih proizvodi, svaki put bi se uplašio iznova.

Jednoga dana, dok se grijao na suncu ispred svoje kuće, začuo je neki novi zvuk. Čuo je taj zvuk već prije, ali nikada nije bio toliko glasan. “Hu-hu!”, začuo se zvuk ponovno. Zeko je brzo utrčao u svoju kuću i ubrzano disao. Srce mu je lupalo. Bio je jako uplašen. Tada se ponovno čuo taj isti zvuk: “Hu-hu!”. On je dobro znao odrediti odakle zvukovi dolaze. Ovaj je dolazio s drveta iznad njegove kuće. Srce mu je lupalo još jače.

Onda je čuo novi zvuk. Ovaj je bio tih i nježan. Nikada nije čuo takav zvuk. Malo se smirio. Nastavio je osluškivati.

“Ne boj se, mali zeko!”, čulo se šaputanje. “To sam ja, sova.”, ponovno se čulo šaputanje. Zeko se iznenadio, nije se micao.


Za nastavak priče, instalirajte mobilnu aplikaciju.

Slijedeća priča: Mrkvice iz Vrta